Mala škola zdrave ishrane – Treći deo

JOŠ REČ-DVE O NEKIM DRUGIM SASTOJCIMA HRANE…

Pored već nabrojanih osnovnih sastojaka hrane postoje još neki koji imaju veliku ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma. Tu treba spomenuti vitamine i minerale kao i dijetna vlakna.

VITAMINI I MINERALI

Priča o otkriću vitamina počinje na dugim prekomorskim putovanjima na kojima su se  mornari na velikim brodovima borili ne samo sa talasima nego i sa bolešću koja je čak vodila i u smrt. Ta bolest je skorbut, a danas znamo da je izaziva nedostatak vitamina C. Otiskujući se na more, mornari su nosili malu količinu povrća i voća  (koji su izvor vitamina C), a najviše su se hranili usoljenim mesom i raznim mahunarkama (siromašnim ovim vitaminom). Posle oko 4 meseca takve ishrane nastupali bi teški zdravstveni poremećaji koji su često vodili u smrt.

Dugo se sumnjalo da postoji veza između nedostatka sveže hrane i bržeg razvoja skorbuta. U osamnaestom veku (1747) pažljivo istraživanje je pokazalo da limun i pomorandža mogu biti prevencija za ovu bolest. Takvo mišljenje se održalo do 1928. godine kada su naučnici otkrili supstancu u limunu i pomorandži (i u mnogim drugim vrstama voća i povrća) koja leči skorbut. Supstanca je dobila ime „vitamin C“ i postala prvi otkriveni vitamin. Većina drugih vitamina i minerala otkriveni je na sličan  način – naučnici su identifikovali supstance koje su neophodne, a čiji nedostatak prouzrokuje zdravstvne probleme.

Danas se zna da postoji 13 vitamina. Četiri od njih  – A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i skladište se u masnom tkivu organizma, a ostalih 9 su rastvorljivi u vodi i organizam nema zalihe ovih vitamina, tako da se moraju svakodnevno unositi kroz hranu.

Vitamini su o odgovarajućim količinama neophodni za normalna rast, probavu, mentalne procese kao i za povećanje otpornosti organizma kod infekcija. Omogućuju telu da koristi ugljene hidrate, masnoće i proteine. Vitamini su supstance koje su potrebne u sićušnim količinama da pomognu osnovne biohemijske reakcije u vašim ćelijama.

Telo ne može da proizvodi vitamine već se moraju uneti putem hrane.

Koliko? Organizam vrlo dobro zna koliko vam je vitamina potrebno i uvek nastoji da održi optimalni nivo koji se nalazi u vašem krvotoku. Višak vitamina koji su rastvorljivi u vodi izbacuje se putem mokraće dok se višak vitamina koji su rastvorljivi u mastima akumulira u telu i može, u većim količinama, da bude toksičan. Organizam je naročito osetljiv na prevelike količina vitamina A i D.

MINERALI

Telu su takođe potrebni minerali koji pomažu funkcionisanje ćelija i obezbeđuju im strukturu. Glavni minerali uključuju kalcijum, fosfor i magnezijum, a kao dodatak vašem organizmu su potrebne manje količine, bakra, joda, hlora, hroma, fluora gvožđa, mangana, molibdena, selena, cinka, kalijuma i natrijuma.

Da li su vam potrebni vitaminski i mineralni dodaci u vidu pilula?

Otkriće o velikom značaju koje imaju vitamini i minerali za zdravlje čoveka, navelo je mnoge farmaceutske kuće da krenu logikom – ako je izvesna količina nečega zdrava, onda je još veća količina toga sigurno još zdravija. Rođena je industrija proizvodnje i prometa veštačkih vitamina i minerala koja nudi obilje „prirodnih“ vitamina i minerala „pakovanih“ u pilule a čija koncentracija je nekoliko desetina puta veća od one koja je organizmu potrebna.

Istraživanja su pokazala da čoveku (osim u nekim posebnim situacijama i stanjima) nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci i da raznovrsna ishrana u potpunosti zadovoljava čovekove potreba za ovim sastojcima. Namirnice imaju prednost u odnosu na vitaminske dodatke i u tome što poseduju još neke supstance koje pilule ne sadrže, a koje su blagotvorne za organizam.

Ukoliko se vitamini i minerali unose kao dodaci u vidu pilula, treba biti veoma oprezan. Na primer: Uzimanje velike količine vitamina D može indirektno prouzrokovati oštećenje bubrega, dok velike količine vitamina A mogu oštetiti jetru. Mora se znati da su vitamini i minerali u suptilnoj ravnoteži i da svaki poremećaj te ravnoteže dovodi do lančane reakcije pormećaja drugih. Jednom rečju, svi vitamini i minerali u većim količinama i na duže staze su štetne za organizam.

Dakle, ukoliko obratite pažnju na pripremu i vaša trpeza sadrži dovoljno raznolik izbor namirnica (naročito voća i povrća) ne bi trebalo uopšte da razmišljate o mogućnostima da vam nedostaje neki od vitamina i minerala.

DIJETNA VLAKNA

U hrani se, pored svarljivih sastojaka, nalaze i nesvarljivi sastojci,  a  to  su  dijetna vlakna. Ima ih u namirnicama biljnog porekla, dok ih namirnice životinjskog porekla ne sadrže. Važna su za regulaciju digestivnog sistema, indirektno kontrolišu telesnu težinu i smanjuju rizik od srčanih oboljenja i raka. Ona takođe ometaju stvaranje toksina kao i razvoj raznih štetnih bakterija u crevima. Razređujući koncentraciju toksina, vlakna sprečavaju oštećenje zida debelog creva.

Pošto se hrana bogata dijetnim vlaknima duže jede, telo ima dovoljno vremena da signalizira da je osećaj gladi zadovoljen i tako ona na indirektan način kontrolišu apetit. Neki oblici dijetnih vlakana smanjuju nivo holesterola u krvotoku.

Ukoliko mislite da vaše potrebe za dijetnim vlaknima zadovoljite korišćenjem kupljenih mekinja (koje su dobijene izdvajanjem iz mlevenog žita), zaboravite na to. Tako uneta u organizam mogu da prouzrokuju gasove, preterano izbacivanje nekih vitamina i minerala i proteina.

Interesantan je podatak da su se dijetna vlakna pokazala kao jako dobar regulator šećera u krvi, ali su ta dobra svojstva imaju  samo kada su uneta kroz integralnu  namirnicu dok dijetna vlakna uneta kao dodatak izdvojen iz namirnice, nisu imala nikakav uticaj na nivo šećera u krvi.

Namirnice bogate dijetnim vlaknima su: integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće.

Četvrti deo >>>
<<< Drugi deo

Leave a Comment

* Obavezno uneti