|
JOŠ
REČ-DVE O NEKIM DRUGIM SASTOJCIMA HRANE…
Pored već nabrojanih osnovnih sastojaka hrane postoje još
neki koji imaju veliku ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma.
Tu treba spomenuti vitamine i minerale kao i dijetna vlakna.
VITAMINI I MINERALI
Priča o otkriću vitamina počinje na dugim prekomorskim putovanjima
na kojima su se mornari na velikim brodovima borili ne samo
sa talasima nego i sa bolešću koja je čak vodila i u smrt.
Ta bolest je skorbut, a danas znamo da je izaziva nedostatak
vitamina C. Otiskujući se na more, mornari su nosili malu
količinu povrća i voća (koji su izvor vitamina C), a najviše
su se hranili usoljenim mesom i raznim mahunarkama (siromašnim
ovim vitaminom). Posle oko 4 meseca takve ishrane nastupali
bi teški zdravstveni poremećaji koji su često vodili u smrt.
Dugo se sumnjalo da postoji veza između nedostatka sveže
hrane i bržeg razvoja skorbuta. U osamnaestom veku (1747)
pažljivo istraživanje je pokazalo da limun i pomorandža mogu
biti prevencija za ovu bolest. Takvo mišljenje se održalo
do 1928. godine kada su naučnici otkrili supstancu u limunu
i pomorandži (i u mnogim drugim vrstama voća i povrća) koja
leči skorbut. Supstanca je dobila ime "vitamin C"
i postala prvi otkriveni vitamin. Većina drugih vitamina i
minerala otkriveni je na sličan način - naučnici su identifikovali
supstance koje su neophodne, a čiji nedostatak prouzrokuje
zdravstvne probleme.
 Danas
se zna da postoji 13 vitamina. Četiri od njih - A, D, E i
K su rastvorljivi u mastima i skladište se u masnom tkivu
organizma, a ostalih 9 su rastvorljivi u vodi i organizam
nema zalihe ovih vitamina, tako da se moraju svakodnevno unositi
kroz hranu.
Vitamini su o odgovarajućim količinama neophodni za normalna
rast, probavu, mentalne procese kao i za povećanje otpornosti
organizma kod infekcija. Omogućuju telu da koristi ugljene
hidrate, masnoće i proteine. Vitamini su supstance koje su
potrebne u sićušnim količinama da pomognu osnovne biohemijske
reakcije u vašim ćelijama.
Telo ne može da proizvodi vitamine već se moraju uneti
putem hrane.
Koliko? Organizam
vrlo dobro zna koliko vam je vitamina potrebno i uvek nastoji
da održi optimalni nivo koji se nalazi u vašem krvotoku. Višak
vitamina koji su rastvorljivi u vodi izbacuje se putem mokraće
dok se višak vitamina koji su rastvorljivi u mastima akumulira
u telu i može, u većim količinama, da bude toksičan. Organizam
je naročito osetljiv na prevelike količina vitamina A i D.
MINERALI
Telu su takođe potrebni minerali koji pomažu funkcionisanje
ćelija i obezbeđuju im strukturu. Glavni minerali uključuju
kalcijum, fosfor i magnezijum, a kao dodatak vašem organizmu
su potrebne manje količine, bakra, joda, hlora, hroma, fluora
gvožđa, mangana, molibdena, selena, cinka, kalijuma i natrijuma.
Da li su vam potrebni vitaminski
i mineralni dodaci u vidu pilula?
 Otkriće
o velikom značaju koje imaju vitamini i minerali za zdravlje
čoveka, navelo je mnoge farmaceutske kuće da krenu logikom
- ako je izvesna količina nečega zdrava, onda je još veća
količina toga sigurno još zdravija. Rođena je industrija proizvodnje
i prometa veštačkih vitamina i minerala koja nudi obilje "prirodnih"
vitamina i minerala "pakovanih" u pilule a čija
koncentracija je nekoliko desetina puta veća od one koja je
organizmu potrebna.
Istraživanja su pokazala da čoveku (osim u nekim posebnim
situacijama i stanjima) nisu potrebni vitaminski i mineralni
dodaci i da raznovrsna ishrana u potpunosti zadovoljava čovekove
potreba za ovim sastojcima. Namirnice imaju prednost u odnosu
na vitaminske dodatke i u tome što poseduju još neke supstance
koje pilule ne sadrže, a koje su blagotvorne za organizam.
Ukoliko se vitamini i minerali unose kao dodaci u vidu pilula,
treba biti veoma oprezan. Na primer: Uzimanje velike količine
vitamina D može indirektno prouzrokovati oštećenje bubrega,
dok velike količine vitamina A mogu oštetiti jetru. Mora se
znati da su vitamini i minerali u suptilnoj ravnoteži i da
svaki poremećaj te ravnoteže dovodi do lančane reakcije pormećaja
drugih. Jednom rečju, svi vitamini i minerali u većim količinama
i na duže staze su štetne za organizam.
Dakle, ukoliko obratite pažnju na pripremu i vaša trpeza
sadrži dovoljno raznolik izbor namirnica (naročito voća i
povrća) ne bi trebalo uopšte da razmišljate o mogućnostima
da vam nedostaje neki od vitamina i minerala.
DIJETNA VLAKNA
U hrani se, pored svarljivih sastojaka, nalaze
i nesvarljivi sastojci, a to su dijetna vlakna. Ima ih
u namirnicama biljnog porekla, dok ih namirnice životinjskog
porekla ne sadrže. Važna su za regulaciju digestivnog sistema,
indirektno kontrolišu telesnu težinu i smanjuju rizik od srčanih
oboljenja i raka. Ona takođe ometaju stvaranje toksina kao
i razvoj raznih štetnih bakterija u crevima. Razređujući koncentraciju
toksina, vlakna sprečavaju oštećenje zida debelog creva.
 Pošto
se hrana bogata dijetnim vlaknima duže jede, telo ima dovoljno
vremena da signalizira da je osećaj gladi zadovoljen i tako
ona na indirektan način kontrolišu apetit. Neki oblici dijetnih
vlakana smanjuju nivo holesterola u krvotoku.
Ukoliko mislite da vaše potrebe za dijetnim vlaknima zadovoljite
korišćenjem kupljenih mekinja (koje su dobijene izdvajanjem
iz mlevenog žita), zaboravite na to. Tako uneta u organizam
mogu da prouzrokuju gasove, preterano izbacivanje nekih vitamina
i minerala i proteina.
Interesantan je podatak da su se dijetna vlakna pokazala
kao jako dobar regulator šećera u krvi, ali su ta dobra svojstva
imaju samo kada su uneta kroz integralnu namirnicu dok dijetna
vlakna uneta kao dodatak izdvojen iz namirnice, nisu imala
nikakav uticaj na nivo šećera u krvi.
Namirnice bogate dijetnim vlaknima su: integralne žitarice,
mahunarke, povrće i voće.
- nastaviće se -
[Vrh strane] [HOME]
|
