Sve vrste mesa osim nekih vrsta ribe i vodenih organizama su na nekoj vrsti crne liste: Izuzetno bogate zasićenim masnoćama ove namirnice su danas prepoznate kao faktor broj jedan rizika za dobijanje srčanih i drugih bolesti. Neko će verovatno (kao i uvek) spomenuti svog dedu koji je živeo sto i kusur godina i jeo meso skoro svaki dan. Međutim, deka je imao sreće jer se stoka u njegovo vreme hranila drugačijom vrstom hrane i nije tretirana lekovima i hemikalijama. Pokušajte ovo da pogledate i na drugi način. Razmislite o tome kako su i koliko često do pre samo pedesetak godina naši preci jeli meso. Ono je obično bilo kuvano u velikim loncima sa mnogo povrća, i porcija mesa koju bi svako dobio bila je veoma mala, a uz to su jeli hleb napravljen od brašna celih žitarica koji je bogat dijetnim vlaknima. Osim toga, meso koje su tada jeli sadržalo je mnogo manje masnoća nego meso današnjih životinja koje se gaje u štalama, hrane veštačkom hranom i dodatnim preparatima veštačkog porekla. Procenjuje se da je stočno meso pre svega 100 godina imalo ispod 10% masnoće dok danas ima oko 30%.

Meso sadrži i veliku količinu mokraćne kiseline koja deluje štetno na ljudski organizam. Unošenjem mesa dotična kiselina se zadržava u telu, truje ga i oštećuje želudac i crevnu floru nagomilavajući se u mišićima i zglobovima. Vremenom se pretvara u kristale koji izazivaju pojavu reume, artritisa i kamena u bubrezima. Poslednjih godina nekoliko je dobro organizovanih naučnih istraživanja dokazalo je da je, posle duvana i alkohola, jedenje mesa najveći uzrok smrtnosti u zapadnoj Europi, SAD, Australiji i drugim bogatim zemljama sveta.

Pošto meso u sebi ne sadrži dijetna vlakna, ono se kroz organe za varenje kreće četiri puta sporije od biljne hrane i na tom putu truli i oslobađa gomilu toksičnih materija. Nekritička konzumacija mesa danas se vezuje za pojavu raka na debelom crevu, rektumu, na dojci i materici. Primećeno je da su ljudi koji jedu dosta mesa razdražlji i depresivni.

I sam način pripreme utiče da se štetnost koja nastaje konzumiranjem mesa još više poveća. Kao primer, 500 gr mesa pečenog na ćumur sadrži istu količinu kancereogene materije benzopiren koliko i 300 cigareta. Testirane životinje koje su hranjene benzopirenom brzo su dobijale tumor u stomaku i leukemiju. Čak i najobičnijim kuvanjem na visokim temperaturama meso postaje "bogatije" za više drugih kancernogenih materija.

Ako meso gledamo kao izvor proteina, onda je računica slaba, jer vrlo kvalitetno meso sadrži svega oko 20% proteina i gomilu štetnih materija sa kojima organizam treba da se izbori.

Pored iznetih činjenica o štetnosti mesa izgleda da čovek nije ni fiziološki predodređen da se hrani mesom. Sledeća tabela fizioloških poređenja može lepo to da ilustruje:

(Na osnovi tablica iz A.D. Andrewsowe knjige, Prava hrana za ljude /Fit Food for Men/, Chicago: American Hygiene Society, 1970)

Zato, oprezno sa mesom! Ako na vašem putu ka zdravijoj ishrani ne možete bez njega birajte uglavnom ribu i živinsko meso i pripremajte je bez dodavanja masnoća nastojeći da u dogledno vreme iz svog jelovnika izbacite i ove vrste mesa.

- nastaviće se -

<< treći deo	peti deo >>

[Vrh strane] [HOME]