Presna hrana i sokovi (I deo)

Članak koji je napisao dr Vilson i u kome iznosi svoje viđenje potrebe za presnom hranom i sokovima. Dr Vilson je bio zagovornik presne ishrane ali je kroz kliničku praksu dugu preko 30 godina došao do drugačijih rezultata koji su ga „naterali“ da promeni svoj stav. U svakom slučaju, iskustvo i razmišljanje vredno pažnje. Zbog obima – tekst će biti objavljen u dva dela.

Presna hrana i sokovi

Ovaj kontraverzni i važan članak istražuje stavove za i protiv presne hrane i sokova. Molim vas da ga pročitate otvorenog uma. Mnogi ljudi zagovaraju konzumiranje presne hrane zato što životinje jedu sirovu hranu i zdrave su, ili zato što presna hrana sadrži malo više nutritiva. Međutim, ova tema je mnogo kompleksnija. Ja sam bio strasni zagovarač presne hrane, ali iskustvo dugo više od 30 godina tokom kojeg sam imao hiljade klijenata, me naučilo drugačijem.

Mi nismo kao životinje. Mi više razmišljamo, brinemo, idemo na posao, ne spavamo dovoljno i kod većine ljudi varenje je slabo za razliku od životinja. Životinje koje jedu biljnu hranu, uglavnom imaju više želudaca, kao što je slučaj sa kravama i kozama kako bi mogle da svare sirovu hranu. Ljudi to nemaju.

Stres je takođe važan faktor koji utiče na ljude današnjice. Jedan od mojih učitelja Bernard Džensen, je rekao „Teško je voziti autoputevima Los Anđelesa i biti vegetarijanac“. Ova ista tvrdnja bi mogla da se kaže za život na presnoj hrani.

Poslednje, i sigurno i najvažnije, je moje kliničko iskustvo dugo više od 30 godina je, da svako ko svakodnevno jede veću količinu presne hrane konačno demineralizuje svoje telo. Ovo je tužno i ja bih voleo da ovo nije tačno. Ja volim ukus i izgled svežeg povrća u salatama kao i ostalu presnu hranu kao i mnogi drugi. Međutim, ja ih ne jedem i ne preporučujem previše presne hrane osim presne mlečne proizvode.

Kao opšte pravilo, pronašao sam da je kuvana hrana najbolja, a izuzeci su:

1. Sveži mlečni proizvodi pouzdanog porekla su definitivno bolji od pasterizovanih i homogenizovanih. Ustvari, pasterizovani ili homogenizovani mlečni proizvodi kao što su sir, mleko, jogurt su uglavnom lošeg kvaliteta i treba ih izbegavati. Takođe i kuvano mleko i sir od kuvanog mleka takođe treba izbegavati. Kuvanje masnoća koje se nalaze u mleku uništava ono što je u njima vredno.

2. 300-350 gr svežeg soka od šargarepe ili malo zelenog soka dnevno.

3. Treba izbegavati predugo kuvanu hranu, naročito meso i jaja. To puno oštećuje hranu.

Hajde da ovu temu istražimo malo detaljnije

Problemi sa presnom hranom

Brojni su problem sa presnom hranom i uključuju:

1. Čistoća. Ovo je jedan od najvažnijih i najozbiljnijih problema danas u vezi presne hrane. To je naročito problem u restoranima sa svim vrstama mesa, ribe, jaja i morskih plodova. Na takvim mestima jedite presnu hranu. Uglavnom sadrži bakterije, parazite i ostale mikroorganizme. Neki zagovaraju konzumiranje svežeg mesa, jaja i ribe, ali ove namirnice mogu sadržati bakterije i parazite koji vam mogu naškoditi. Presni mlečni proizvodi pouzdanog porekla su uglavnom veoma zdravi.

2. Sertifikovani mlečni proizvodi. Primetili ste da nisam rekao presni sertifikovani mlečni proizvodi. Ovo je zato što ne verujem da svi presni mlečni proizvodi treba da budu sertifikovani. Sertifikovanje presni mlečnih proizvoda je državni program u SAD-u i verovatno i u drugim zemljama. To je veoma skupo za stočare tako da manja gazdinstva to ne mogu priuštiti . To ne znači da njihovi proizvodi nisu dovoljno dobri i obično su kvalitetniji od sertifikovanih zato što su poreklom sa manjih farmi.

3. Niska mineralna apsorpcija. Dok presna hrana može da obezbedi neke od vitamina kao što je vitamin C, ljudi uglavnom ne mogu dobro da svare dijetna vlakna. Ljudima nedostaju enzimi za varenje celuloze i ostalih vlakana. Ovo je činjenica čak i ako vam se to ne dopada. Uzimanje enzima za celulozu može malo pomoći ali neće rešiti problem u potpunosti. Neke životinje vegetarijanci imaju tri ili četiri želuca i prevaruju hranu nekoliko puta da bi se bolje svarila. A toliko mnogo ljudi je danas koji jednostavno imaju slabo varenje.

Mnogi nutritivi su zaključani unutar skrobnog matriksa koji se nalazi u povrću i voću. I nedostupni su većini ljudi ako se jedu presni, zato što je veoma teško svariti presni skrob. Kuvanjem se razbija skrob, celuloza i ostala vlakna čime se oslobađaju nutritivi.

4. Presno povrće i voće zahteva mnogo više vremena da bi se ispravno jelo pošto ga je potrebno duže žvakati. Ovo je praktična stvar. Jednostavno nećete imati vremena i energije da dobijete dovoljno fito-nutritiva ako živite na presnoj hrani. To je naše iskustvo, bez obzira na to što neki tvrde suprotno. Životinje vegetarijanci, provode većinu dana na pašnjaku da bi dobili dovoljno nutritiva. Ovo nije praktično i moguće za većinu ljudskih bića.

5. Presno voće i povrće je ekstremno “yin”. Yin i Yang je drevni taoistički, kineski i makrobiotički koncept koji je veoma suptilan. (Opisan je u posebnom članku). Yin znači hladan, proširen i nije koncentrisan. Kuvanjem se hrana pravi da bude više “yang” zato što joj se dodaje toplota. Ozbiljan problem je što su tela ljudi današnjice već previše u jinu. To je zbog viška toksina, loše ishrane, hemikalija, toksičnih metala i elektromagnetnog stresa pored ostalih faktora. Dodavanje još yin energije je štetno čak iako je hrana sama po sebi veoma kvalitetna. Problem je relativno nov i pojavio se poslednjih pedesetak godina. Starije knjige, uključujući i neke radove Veston Prajsa i ostalih, su savetovale više presnih životinjskih proteina i bili su u pravu. Međutim, stvari su se drastično promenile poslednjih 50 godina usled jonizujuće radijacije u životnoj sredini i planetarnog zagađenja toksičnim metalima svuda. Iz ovih razloga, presna hrana nije više tako zdrava kao što je nekada bila. Može dati neke pozitivne promene u telu, ali vremenom dovodi telo u ozbiljnu neravnotežu zbog previše yin kvaliteta.

Takođe, skrećem pažnju da sistem koji ja koristim za procenu yin i yang kvaliteta hrane je makrobiotički a ne stari kineski metod. Ovo je takođe veoma kontraverzno ali sam našao da je makrobiotički metod klasifikacije yin i yang namirnica tačniji.

6. Kuvanje koncentriše neke namirnice dozvoljavajući time da se pojede veća količina hrane. Dobar primer je spanać ili neko drugo lisnato zeleno povrće koje se kuvanjem može konzumirati u većoj količini nego presno. Ovo je veoma korisno za svakoga pošto skoro svakome nedostaju osnovni minerali i ostali fitonutirtivi koje sadrži hrana.

7. Presna hrana iritira digestivni trakt. Presna hrana mnogo više iritira sistem za varenje. Po našem iskustvu, voće i sve vrste slatkiša su najgore namirnice. Sledeća iritirajuća presna izmišljotina je loša kombinacija koja se može naći u skoro svim “zelenim napitcima”, šejkovima i sličnim pićima. Danas većina ljudi ima oštećen sistem za varenje i presna hrana ima tendenciju ometanja ili sprečavanja potpunog isceljenja sistema za varenje.

Izuzetak: Jedan važan izuzetak su presni mlečni proizvodi. Oni značajno manje iritiraju organe za varenje od pasterizovanih ili kuvanih mlečnih proizvoda većinu ljudi (izuzuzetak je ako su alergični na njih).

Ako postoji alergija i na presne mlečen proizvode, program za ishranu koji će isključiti većinu presne hrane će uglavnom isceliti digestivni trakt tako da će nestati alergija na presne mlečne proizvode.

8. Presna hrana popunjava želudac smanjujući količinu hrane koju osoba može da pojede. Ovo može da zvuči kao glupav razlog za izbegavanje presne hrane. Međutim, telo današnjih ljudi ima manjak nutritiva tako da je popunjavanje vaših stomaka velikim salatama, na primer, veoma nezdravo. Čovek ne dobija dovoljno minerala iz salata a ostaje veoma malo mesta za čvrstu hranu koja sadrži nutritive. Mnogi koji žele da uz zdravu ishranu smršaju žive na salatama. To je ozbiljna greška. Ako većinom konzumirate kuvano povrće, malo životinjskih proteina, veoma malo integralnih žitarica, bez šećera i pšeničnih proizvoda, znatno ćete brže smršati.

9. Presna hrana generalno sadrži manju količinu eterične energije. Ovo je veoma osetljiva tema koja je u krajnjem slučaju manje važna. Ovde se ne radi o hranljivosti kako se uobičajeno smatra. Međutim, sveža i ispravno kuvana hrana ima viši nivo te posebne energije koja se naziva eteričnom energijom. Izuzetak su meso i jaja koji imaju više eterične energije u svežem stanju ili kada su kratko kuvani. Eterična energija nije neophodna za redovnu ishranu ali ona daje kvalitet hrani. Ovo je jedan od razloga zašto treba jesti sveže pripremljenu hranu. Hrana koja dugo stoji ima mnogo manje ove energije. Kuvanje voća, povrća i žitarica u stvari povećava količinu eterične energije u tim namirnicama. Ovo može izgledati neobično, ali je za neke ljude veoma važno. Takođe, konzumiranje presnog mesa i jaja u većim količinama takođe dovodi telo u neravnotežu. To takođe ima veze sa ovim suptilinim kvalitetom hrane i to je razlog zašto ja preporučujem da se meso i jaja kuvaju.

10. Presna hrana mora da se zagreje u stomaku i za to koristi energiju. Ovo je povezano sa yin kvalitetom presne hrane koja uzima dodatnu energiju da bi se svarila. Ovo je manje važan razlog za izbegavanje presne hrane mada je važan za ljude koji su bolesni i čija je “vatra za varenje” slaba da bi se započeo proces varenja.

Zar se većina vitamina i minerala ne uništava kuvanjem hrane?

Nekada sam bio zagovornik presne hrane i objavio sam veliki broj publikacija na tu temu i dobro sam upoznat sa razlozima za konzumiranje presne hrane. Od tog vremena puno toga sam naučio i promenio stavove u pogledu presne hrane. Oštećenje hrane koje se događa prilikom kuvanja zavisi od toga kako i koliko dugo kuvamo. Evo kratkog sažetka glavnog oštećenja koje se događa prilikom kuvanja.

Proteini. Struktura ili oblik proteina se menja kuvanjem i to neke proteine čini teže svarljivim kao što je slučaj sa belancetom jajeta, mesom, mlečnim proizvodima. Iz tog razloga, treba jesti lako kuvana jaja, lako kuvano meso i presne mlečne proizvode. Međutim, amino kiseline se ne oštećuju kuvanjem.

Masnoće i ulja. Masne kiseline, ponekad se spominju kao vitamin F, se oštećuju svim vrstama kuvanja. I to je razlog zašto predlažem da se mlečni proizvodi jedu presni. Meso i ostale namirnice koje sadrže masnoću treba lako kuvati, iz bezbednosnih razloga ali ih ne treba prekuvati. Maslac, maslinovo ulje, kokosovo i palmino ulje su mnogo stabilniji kada su kuvani nego što su ostala ulja od povrća. Masnoća od mesa je mnogo stabilnija jer je zasićenija i zbog toga je kuvanje na nižoj temperaturi manje oštećuje. Visoke temperature, kao što je prženje, mogu promeniti sve vrste masnoća i ulja u štetne produkte. STIR prženje podrazumeva spremanje na visokoj temperaturi i njime se čuvaju nutritivi i zato se puno koristi na Orijentu. Kuvanje na pari je je takođe nežno i manje oštećuje namirnice.

Skrob. Nekuvani i fermentisani skrob se nalazi u žitaricama, povrću i ljudi ga teško vare. Zato izbegavajte različite granule od žitarica, sirove muslie i slično  – jer, u suprotnom, imaćete više štete nego koristi.

Skrob se ne ošećuje kuvanje i treba ga kuvati dok ne omekša.

Šećeri. Predlažem izbegavanje svih šećera u ishrani iz mnogo razloga. Voće se može kuvati ali ja bih izbegavao sve šećere u svim oblicima za sva vremena ako želite da imate odlično zdravlje. To ima veze sa yin kvalitetom visokim sadržajem šećera i malom količinom eterične energije u većini slučajeva. Minerali se ne oštećuju kuvanjem. U stvari često se bolje apsorbuju kuvanjem zato što se kuvanjem razbijaju vlakna tako da se vitamini koje namirnica sadrži oslobađaju i lakše apsorbuju. Ovo je glavni razlog za kuvanje povrća i nekih skrobova.

Vitamini. Vitamini koji se najviše oštećuju kuvanjem su vitamini C i E. Kuvanje duže od deset minuta počinje da uništava vitamin C ali dosta vitamina ostaje aktivno i za pola sata kuvanja. Vitamin E se uništava nakon 20 minuta, zavisno od temperature kuvanja i načina na koji je hrana sečena. Međutim termička priprema ispod deset minuta, može sačuvati vitamine C i E.

Enzimi. Mnogi ljudi zagovaraju presnu hranu da bi dobili enzime iz hrane. Moje iskustvo je da to nije važno. Tačno je da sva hrana ima određene enzime koji se oštećuju ili uništavaju skoro svim načinima kuvanja. Blagim parenjem čuvaju se neki enzimi. Međutim, enzimi iz hrane nisu isti kao enzimi potrebni za varenje hrane. Nije tačno da hrana sadrži enzime potrebne za varenje. Vaše telo a ne hrana, mora da vam obezbedi gomilu enzima i to je veoma važno.

Drugi deo teksta pročitajte klikom OVDE 

Izvor: 
www.drlwilson.com 

Leave a Comment

* Obavezno uneti

  • laza 23. februara 2016., 10:24 Reply

    veću glupost u životu ne pročitah

  • Tara 3. maja 2015., 13:52 Reply

    Ovo govorim iz iskustva…. Da, bila sam na sirovoj hrani i poremetila yin što ni malo nije bezazleno jer vodi u bolest. Jednostavno organi se hlade, naročito bubrezi. Moj zaključak je da sirova hrana, ali samo kao detoksikacija par meseci.

  • Duknic Dragorad 13. marta 2015., 18:58 Reply

    Bolujem od Kronove bolesti za koju zvanicna medicina nema leka pa citam komentare svakojake vrste.I doktori su ljudi i oni umiru isto kao i obicni smrtnici i kada je u pitanju zdravlje svi se prave pametni i svi lece pa nikad vise travara i gatara i vracara sve je ovo biznis i sve se vrti oko novca ceo svet medicina i sve ostalo. Ljudi SE ubijaju zbog novca vode se ratovi i zato svako sebi treba da bude najbolji lekar.
    Pozdrav iz lepog i prekrasnog Ciriha

  • dragana 21. jula 2014., 18:05 Reply

    Predlazem da se prvo proba presna hrana I tek onda donese komentar… ko zeli da bude zdrav ili da se izleci od mnogih bolesti morao bi malo na ovu zdravu dijetu…

  • Aleksandra 16. decembra 2013., 00:45 Reply

    Tekstovi u kojima se Veston Prajs pominje u pozitivnom kontekstu su potpuno nekompetentni da budu bilo kakva smernica.

    • MakroB 16. decembra 2013., 09:24 Reply

      Aleksandra, verovatno uviđate da komentar koji ste napisali predstavlja lični stav bez i jednog argumenta. Obrazloženje ovakvog stava bi već donelo materijala za razmišljanje.

  • mici'93 14. decembra 2013., 20:21 Reply

    U potpunosti se slazem sa MakroB,umerenost i raznolikost u hrani i zivotu,nikakvi extremi…Najteze je pratiti potrebe svog organizma,ja licno verujem da ima veze i sa onim odakle si i kako su tvoji preci jeli,Veganska ishrana,vegetarijanstvo i sl jeste dobar nacin da se telo resi toxina,ali ne i ishrana za ceo zivot…mislim da post u pravoslavlju,uostalom kao i u svim religijama je nastao upravo iz te svrhe,radi prociscenja duha i tela. Ono sto volim kod makrobiotike je to sto ona ne osudjuje,nije manicna, i zatupela,vec ima siroke vidike i ne zatvara um i oci 🙂

  • boki 16. maja 2013., 23:26 Reply

    a sta mislite o gomili slucajeva kada su se ljudi izlecili presnom hranom cak i kad ih je medicina otpisala tj doktori?Mislim da je zdravija presna hrana.Ja sam presao na presnu hranu i osecam se mnogo,mnogo bolje.Prestali su bolovi u ledjima,nemam vise gastritis,posto radim takvu vrstu posla da hodam 10 sati dnevno na 0 stepeni noge su me bolele i oticale su,cak je i to reseno uz pomoc presne hrane…

    • MakroB 18. maja 2013., 11:31 Reply

      Dr Vilson je u gornjem tekstu izneo svoje iskustvo u tridesetogodišnjem radu sa pacijentima koji su uzimali presnu hranu tako da meni ostaje da iznesem samo svoje viđenje i susrete koje sam imao proteklih dvadesetak godina sa predstavnicima različitih škola ishrane od onih koji se hrane samo presnom hranom pa do suprotne strane gde se konzumiraju ogromne količine mesa i masnoća termički obrađenog.
      Dakle, mišljenja sam da nekoliko faktora utiče na lekovitost ili štetnost određene namirnice ili stila ishrane. I ne zaboravimo, nije svaka hrana za svakoga. Za nekoga je presna hrana lek a za nekoga samo veliko opterećenje organizma. Postoji hrana koja čisti organizam i hrana koja ga hrani. U prvom periodu prelaska na hranu koja čisti efekti čišćenja su očigledni i osoba se oseća sjajno i oslobođena tegoba (ili dolazi do njihovog smanjenja) kao rezultat smanjenja nivoa toksina u organizmu. Ovaj period čišćenja traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Posle toga organizam već ulazi u fazu „potražnje“ tj. potrebe za hranljivim materijama koje npr. presna hrana ne može da obezbedi. Jedan od simptoma koji je karakterističan za taj period je zimogrožljivost – povećana potreba za toplotom jer sam organizam drugačije raspoređuje energetske prioritete. Cela mudrost se sastoji u prepoznavanju kada je trenutak da se vrši korekcija i da se ona na pravi način izvede. Ni jedan sistem koji se bazira na principima ekstremnog čišćenja ne može na duže staze dati kvalitetan rezultat. Naravno, ovde ne mislim na čitave nacije čija se ishrana bazira većim delom na presnoj hrani – njihova telesna građa je već za to predodređena. Dakle, mislim na prelaze koji se vrše u našem okruženju i u našoj klimi sa svim lokalnim specifičnostima koje nas odlikuju.
      Kao zaključak: Po meni – presna hrana da, može određeni vremenski period (najpovoljniji su letnji meseci) posle toga korekcija prema individualnim potrebama.