Malo istorije

Još je otac zapadne medicine, Hipokrat opisujući ljude koji su bili zdravi i dugovečni upotrebljavao termin makrobiotika. Sam ovaj termin sastoji se od dve reči koje, prevedene sa grčkog, označavaju veoma širok (macro) pogled na život (biotics). I mnogi drugi filozofi i pisci Staroga i Srednjeg veka koristili su izraz makrobiotika da bi opisali način života koji vodi ka dugovečnosti i dobrom zdravlju a sve uz pomoć jednostavne i dobro kombinovane hrane.

Makrobiotika - Znamenite ličnosti

Hipokrat             C.W.Hufeland             Žorž Osava           Mičio Kuši

U osamnaestom veku nemački filozof i lekar C.W.Hufeland napisao je knjigu „Macrobiotics or the Art of Lengthening Life“ (Makrobiotika ili Umetnost produženja života).

U dvadesetom veku Žorž Osava (1893-1966) je veoma mlad započeo proučavanje različitih sistema poboljšanja zdravlja. Njegov brat, dve sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći. U to vreme zapadna medicina je potpuno potisnula staru orjentalnu medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje stare orjentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije viđenje zdravlja i bolesti. Segan Isiduka sa kojim se susreo u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija i striktnog pridržanja propisanog sistema života i ishrane – bio je izlečen od tuberkoloze!

Posle ovog čudesnog izlečenja Osava odlučuje da život posveti orjentalnoj medicini i pomoći drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije) i „vraćajući u život“ znanje zagubljeno u ubrzanom tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet. U isto vreme, radio je i sa bolesnim ljudima (sa velikim uspehom) kao i sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje proširi.

Njegov učenik Mičio Kuši (1926.-2014.) je najpoznatiji Osavin učenik čiji se doprinos ogleda u tome što je makrobiotički stil života uspeo da populariše na zapadu (pre svega SAD).

Makrobiotičke preporuke

Makrobiotika preporučuje korišćenje tradicionalnih namirnica za ishranu a to su: integralne žitarice, mahunarke, lokalno gajeno povrće, kao i umerene količine bele ribe. Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica.

Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja. Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira. Za više detalja pogledajte stranicu gde se nalazi lista namirnica.

Neke od makrobiotičkih namirnica

Pored toga, makrobitika preporučuje i neke svakodnevne rutine koje doprinose i boljem fizičkom ali i psihičkom zdravlju (recimo do-in vežbe, meditaciju, i sl.) jer cilj joj je „veliki život“ tj. život ispunjen kvalitetom i razumevanjem (koliko je to pojedincu moguće).

Makrobiotika kao razumna alternativa savremenim trendovima

Osnovne preporuke makrobiotike primenjivale su gotovo sve civilizacije hiljadama godina, ali u zadnjih stotinak godina nagli razvoj i primena nauke i tehnologije naročito u oblasti uzgoja, obrade i pripreme namirnica, doveli su do dramatičnog odstupanja od ovih preporuka. Rezultat je astronomsko povećanje broja obolelih od raznih, naročito degenerativnih, bolesti kao i opšti pad nivoa zdravlja. Čitave nacije su bolesne, i taj trend se nastavlja i pored gomile novih lekova koji su pronađeni u poslednjih pedeset godina. Paradoks: što više lekova to više bolesti.

Makrobiotika je, za razliku od savremenih lekova, usmerena na lečenje uzroka koji su doveli do neke bolesti a ne posledica. I to je tajna njenog uspeha.

Program ishrane

Program ishrane u makrobiotici je usmeren ka pojedincu. Nema univerzalne dijete koju mogu svi primenjivati već se svaki slučaj pojedinačno razmatra i tretira. Dve osobe obolele od iste bolesti neće biti tretirane na identičan način već će se u obzir uzeti individualne razlike i uzroci (često različiti) koji su doveli do poremećaja. Zato je, bez preciznih smernica iskusnog makrobiotičara često nemoguće iskoristiti svu moć koju jedan takav program pruža.

Sigurno se pitate, šta makrobiotika može konkretno vama da ponudi? Dakle, ukoliko prihvatite preporuke makrobiotike i date joj šansu možete vrlo brzo da očekujete sledeće: ukoliko ste gojazni – smanjenje telesne težine (što je veći višak – veći je i gubitak), normalizacija triglicerida i holesterola u krvi kao i normalizacija krvnog pritiska; normalizacija varenja i regeneracija organa za varenje; poboljšanje svih vitalnih funkcija i povećanje kako fizičke tako i psihičke snage; opšte podmlađivanje organizma (koža postaje sveža i ružičasta, bore se smanjuju, celulit nestaje, kosa postaje jača i gušća…).

Mnogi bolesnici od degenerativnih bolesti su upravo izlečenje našli u makrobiotici i to za relativno kratko vreme (nekoliko meseci). Ukoliko ste zdravi, za vas ovaj program može da predstavlja jedan razuman način ishrane koji će preduprediti bolest i održati vas u dobroj psihičkoj i fizičkoj kondiciji. Ili što bi rekao jedan bivši bolesnik od teške bolesti a sada makrobiotičar: „Ceo smisao, poenta makrobiotike je u tome da stavite svoj život pod vlastitu kontrolu, a potom sami njime upravljate.“

Ipak, ne zaboravite – makrobiotika NIJE  samo program ishrane već zaokruženi sistem života (neko bi rekao filozofija… ali ja neću :)) koji pokriva sve sfere života i „tera“ nas da samo svoje bivstvovanje posmatramo iz različitih uglova.